INTERVJU – Ministar prosvete Mladen Šarčević: Gimnazije su nam dosadne i zato ih đaci izbegavaju

Kada je stupio na dužnost, aktuelni ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je došao da uradi reformu obrazovanja. Da je rekao kako će za četiri godine mandata napraviti atomsku bombu, možda bi i imao neke šanse.

Ipak, on se upustio u tu nemoguću misiju reforme srpskog školstva, najmanje dvadesetu po redu. I sve su bile parcijalne, sistem nikad do kraja nije promenjen, a ministra pitamo dokle se sada stiglo.




– Ono što se često upotrebljava, a reč reforma se koristi prečesto, brzo se potroši i nema više svoje značenje te bi promene u obrazovanju koje vode ka kvalitetu bio tačniji naziv. Ova reforma obuhvata sve nivoe obrazovanja od predškolskog do visokog i podrazumeva promenu sistema učenja i nastave. Da se ne uče sadržaji nego da se uče koncepti i da se rezultati vide kroz primenu tih stečenih znanja. Mi zato moramo da promenimo zakone, što smo uradili, a urađen je ukupni nacionalni okvir celokupnog plana i programa nastave i za to smo dobili znatna sredstva od Evropske komisije. Sa devet zakona koji su doneti pokušaćemo da redizajniramo čitav sistem – imamo nove nastavne planove i programe i nov način učenja i rada koji podrazumeva međupredmetna povezivanja sadržaja, da bi učenici sutra u timskom radu mogli da primene ono što su naučili. Očekujemo da već 2021. godine Srbija bude visokokotirana zemlja na Pisa testiranju.

Šta je sa predškolskim obrazovanjem kao prvom stepenicom?

– Nažalost, tu imamo sredine gde je obuhvat tri do pet odsto dece, a cilj je da se dođe do 85 odsto i da se obuhvate manja mesta i sela. Tu počinje prva edukacija i postavljaju se temelji za dalje školovanje, a ta deca sede kod dede i babe i prepuštena su gledanju televizije. Kad se preskoči ovaj deo, rezultati dece su kasnije mnogo slabiji. Mi smo u to ozbiljno ušli, digli smo kredit od 50 miliona dolara da bi se povećao kapacitet naših vrtića i krenuli smo u optimizaciju mreže kako bismo taj obuhvat podigli. Ipak, najveći deo reformi je urađen u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, a tu imamo i najveći broj učenika – oko 900.000.

Šta je najslabija karika postojećeg obrazovnog sistema?

– Najlošiji deo sistema, a to godinama pokazuju Pisa testovi, jeste primena stečenog znanja, koje je reproduktivno a neproduktivno. Nije samo poenta rasteretiti učenike nepotrebnog gradiva, već i promeniti način rada. Novi Zakon o srednjem obrazovanju je upravo na to stavio akcenat i rezultati se očekuju. Inače sistem je jako neuređen po svim aspektima. Mnogo je javašluka, imate nasilje u školama koje se prikriva i ne prijavljuje se sitne koruptivne metode, poklanjanje ocena, pravljenje lažnih vukovaca…

Škripi i u sistemu ocenjivanja, šta se tu može uraditi?

– Trudimo se da ovaj apsurd koji sad imamo da svi jure ocene, a najčešće ne znači da iza njih stoji i adekvatno znanje, rešimo eksternim ocenjivanjem. Već je napravljen koncept i urađena takozvana državna velika matura, radiće se i mala i biće kvalitetnije eksterno vrednovanje.

Koliko je uopšte sistem srednjeg obrazovanja usaglašen sa potrebama tržišta?

– Prošle godine smo uspeli da prvih deset odsto zadovoljimo kroz neposredni vid školovanja za poznatog poslodavca i to je taj dualni model školovanja gde smo osmislili 19 profila. Ove godine smo dodali još 14 novih profila i cilj nama je da u naredne tri godine 30 odsto učenika bude obuhvaćeno tim modelom obrazovanja. Stara strategija je dobro predvidela da obuhvat dece gimnazijama do 2020. bude 40 odsto, ali nije ništa urađeno na tome. Gimnazije su postale suvoparne škole koje deca izbegavaju, a gimnazija se mora učiniti mnogo zanimljivijom i ona u pravom smislu treba da bude predvorje za studije.




Kakva su iskustva s oglednim školama, a kakva sa odeljenjima za talentovane učenike?

– To je ta neka situacija gde mi volimo sebe da častimo, pa kažemo ja sam ogledan. I onda si ogledan četrdeset godina. Ako hoćete da budete najbolji, onda to mora pokazati eksterno ocenjivanje a ne da imate tri đaka na republičkom takmičenju a ne pitate se šta je sa ostalih osamnaest koji ne idu. Ogled ne može da traje decenijama, on mora da da svoju svrhu kao što smo prošle godine u osam škola obuhvatili nadarene za informatiku. Odeljenja za talentovane učenike smo probali delom kroz gimnazije, a delom kroz srednje stručne škole, i gimnazije su tu najviše dobile jer postoje odeljenja nadarenih za jezike, matematiku, informatiku. Malo je umetničkih škola, i to se mora promeniti.

Kako je prošla priča sa e-dnevnicima?

– Bila nam je ambicija da s malo para i resursa digitalno obučimo dvesta škola i da vidimo da li to valja, a u sistemu je već 600 škola, što nismo očekivali. Za godinu dana e-dnevnicima smo obuhvatili 33 odsto škola, za šta je, primera radi, Hrvatima trebalo četiri godine, a imali su mnogo više para. Kad su ljudi videli da mnogo manje vremena troše na administraciju i da im je to mnogo olakšalo život, prihvatili su stvar.

Kakav je odnos Ministarstva sa sindikatima u prosveti?

– Što se tiče sindikata, oni traže da budemo partneri i jesmo partneri, ali ne dozvoljavam da budemo partneri u onome što je isključivo moj posao. Kao što ni ja ne određujem visinu članarine u sindikatima, neće ni oni meni određivati šta je strategija obrazovanja. Ne dozvoljavam ni da se potkrada sistem u kome imate više od tri hiljade lažnih radnih mesta.

Prave Augijeve štale?

– Tačno tako. Imate tri hiljade ljudi koje država plaća ni za šta. U stvari, gde god dublje začeprkate naiđete na Augijeve štale i malo je jednu reku skrenuti da bi se one očistile.

Šešelj uporno traži vašu smenu, u čemu je tu problem?

– Budalaštine. Čovek mi zamera da zbog toga što nisam član nijedne stranke nisam politički motivisan da budem ministar i da mi je zato svejedno kad se govori o rekonstrukciji. I jeste mi svejedno, ja ne zavisim od ministarske plate niti sam ovde došao da zaradim stan i automobil. Imam sve što mi je potrebno, ostvaren sam čovek i došao sam da probam samog sebe i da pokušam nešto da uradim. Ako ništa, učinio sam sve manjkavosti koje su trpane pod tepih vidljivim i onaj koji dođe posle mene neće moći da se pravi kao da ne postoje kao što je decenijama rađeno. Veliki posao je započet, postavljeni su temelji da se radi lakše.

Slučaj rektora Arsenijevića

Slučaj rektora Kragujevačkog univerziteta Nebojše Arsenijevića. Vaša ingerencija je išla do upozorenja, ali je očigledno slaba vajda.

– Sledeći korak je formiranje komisije za ispitivanje validnosti doktorata rektorovog sina. Biće formirana 11. maja, imaće pet članova, troje njih će biti iz Ministarstva zdravlja iz oblasti iz kojih je doktorat rađen, a dva će biti pravnika. Možda je doktorat odlično napisan, ali ovde je sporno da se nije moglo doktorirati dok se ne završe doktorske studije. Ja sam legitimno i u okviru zakona molio i rektora i dekana i savete da oni to urade, inspekcija im je to naložila, ali su se oglušili iz nekog svog inata i ćefa, misleći valjda da je autonomija svemoguća reč. Autonomija ne podrazumeva da se snimaju skaredni klipovi, nepotizam. Ja nisam zadužen za nečije bizarnosti, to je u nadležnosti etičkog komiteta Univerziteta, koji se o to oglušio. Nevolja je samo što sve dugo traje, što su takve procedure a ja ne želim nijednu da preskočim kako zbog formalnosti ne bi sve palo u vodu.




Večiti studenti

Večito pitanje večitih studenata. Je li ostao rok do kraja septembra ove godine da završe studije i kakva će biti sudbina onih koji to ne ispoštuju?

– Ja njih razumem da moraju da uče i da rade, ali novi zakon je uveo kategoriju učenja uz rad i dobili su duplo više godina i imali su šanse da to završe, ali oni su razvlačili preko svake mere. Svi su im davali godinu–dve, pa opet, ja sam im dao godinu, Skupština dve. Rekao sam – ljudi ovo je sefte i iza toga nema više. Ako vi već počnete da kukate u martu da do septembra ne možete da date dva ispita, onda nemojte da dajete ništa. Znate, postoji i bizarna manjkavost tog razvlačenja jer neki predmeti više ne postoje i vi treba da im nađete nastavnike za to. Ako od bilo koga iskamče još neko poroduženje roka, ja se neću buniti, ali nisam za to i stojim iza svoje odluke.

Izvor: blic.rs

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *